-Diktatura kapitala nad demokratijom-
Danas se istorija ponavlja i sve liči na godine posle “Velike depresije”, nezadovoljstvo građana je sve veće, a samim tim i nacionalizam je u porastu što dovodi u pitanje efikasnost demokratskih institucija. Nadam se da će se ovaj put istorija samo delimično ponoviti i da će demokratske institucije uspeti da sačuvaju svoj legitimitet i da svoje postojanje ne ukrštaju sa kapitalom. Osnovni princip demokratije se zasniva na pravu naroda i pojedinca da biraju i budu birani i da za sebe stvore bolje uslove za život, međutim diktatura kapitala nad demokratijom stvara suprotan efekat.
Posle 1945. godine , u posleratnim godinama došlo je do značajnijeg privrednog rasta i ekonomskog blagostanja u zemljama Zapadne Evrope. Razvijeno je snažno tržište sa velikim javnim sektorom i snažnim sindikatima. Socijalne države su doživljavale period blagostanja. Međutim, pošto je kapital u tim godinama bio politički regulisan, rođena je ideja da takva vrsta regulisanja odstupa od principa demokratije i dolazi do neoliberalne revolucije koja se zasniva na slobodnom tržištu bez državne kontrole. Od tog perioda pa do danas, demokratija se svela na oslobađanje kapitala od društvenog regulisanja. Na scenu stupa sve veća uloga konkurentnosti koja postiče neoliberalnu revoluciju. Danas se odnos između demokratskih vlada i kapitalizma sveo na to da se kapital ne sme društveno regulisati jer se kapital smatra svojinom pojedinca ili korporacije koja ga je stekla. Mišljenje je da slobodno tržište sme da se reguliše samo konkurentnošću. Sve veće gomilanje kapitala u određenim rukama dovodi do društvene nepravednosti po tom pitanju i do nemogućnosti demokratskih vlada i parlamenata da stvore efektivne javne politike koje bi osigurale društvenu pravednost i priliv sredstava u državni budžet. Danas su demokratske vlade prebukirane kratkim političkim ciklusima koje diktiraju mediji i javnost. Došlo je do ekonomske krize 2008. godine i uviđamo da država ima sve veći interes prema kapitalu i pri tom interesu demokratske vlade i demokratija u Evropi svoje ciljeve usredsređuju na spašavanje država od ekonomskog kolapsa. Demokratija ne bi smela da ima veze sa kapitalom i taj njihov “brak” dovodi, s vremena na vreme, do ekonomske krize koja katkad poprima globalne razmere.
Zato na scenu stupamo mi, socijaldemokrati! Odnos između kapitalizma i demokratije mora da bude uredjen po principima socijaldemokratije koji se ogledaju kroz uspostavljanje socijalne pravde za sve građane. Kapital mora da bude regulisan od strane države kako bi se stvorile snažne javne politike i onemogućilo zadržavanje kapitala u rukama pojedinaca. Kroz socijaldemokratski model se uspostavlja petlja koja osigurava da država ostaje ekonomski stabilna zbog ekonomskog doprinosa građanstva, a svaki pojedinac može mirno da spava jer zna da je država, svojim regulativama, tu da omogući normalan život za svoje građane. Samo jaka socjaldemokratija znači jaku i ekonomski stabilnu državu.
